17. dan - 24. februar 2010

Oko 4:00 nas je probudila velika buka koja je dolazila iz dvorista gde se nalazi cisterna za naftu. Copor pasa, jedno 8-10 njih je nanjusilo macku koja se sakrila u maloj kucici iznad cisterne. 2-3 minuta su lajali i pokusavali da je isteraju odatle. Trebalo mi je jos minut da se saberem i ustanem. Dodjem na terasu a napolju gomila pasa u dvoristu laju na onu malu kucicu. Vidim lavor i trcim do kupatila, punim ga vodom da polijem pse. Vratim se na terasu i otvorim vrata, neki dzukci su se uplasili i poceli da beze a tri-cetiri (velicine kao Vladin Ben) je vec pomerilo nekoliko crepova i macka pokusa da pobegne. Na zalost ovi je uhvate i pocnu da je komadaju u dvoristu. Oni psi sto su se "uplasisli" mene, vrate se i navale na jadnu macku. Ja bacim vodu na njih a kao i da nisam. Ma nista. Ono komadanje je trajalao jedno 30-ak sekundi i odjednom tajac. Mrak je i nista ne vidim. OK, odemo (mama je budna - nije ni cudo jer je bila velika buka) na spavanje ali sad nema sna. Nisam zaspao do jedno 5:00, ne znam za mamu.
Pre nego smo krenuli na Novi Beograd odem do kola da ih zagrejem kad ispred garaze, na ulici lezi mrtva macka sva izujedana. E sr***e. Zamisli da je neko izasao da se proseta po naselju u to doba... :-(

Ustali smo oko 6:30, dao standardnu turu ali bez jogurta da je ne protera jer idemo kod doktora na pregled u 9:00. Spremili smo se i krenuli oko 8:10. Stigli smo do Zapadne kapije Beograda oko 8:50. Guzva u saobracaju jer svi idu na posao. Trebalo je preci Mostarsku petlju. Nesto kao u Istanbulu: 3 trake na putu a cetiri auta. Whatever.

OK, doktorka Svetlana PEtkovic nas je primila u 9:00. Pregled je trajao sat vremena. Za to vreme je ona ispitivala mamu i mene sve vezano za njeno fizicko i psihicko zdravlje. Veoma detaljno je zapisivala sta smo mi govorili i komunicirala sa nama. Priznajem da nisam imao prilike da vidim slicnu stvar u Vancouver-u. Pregledala joj je oci (iris) i prema nekoj Yin/Yang tabeli rekla da ne vidi velike probleme sa pankreasom ali da vidi probleme sa zuci (zucnom kesom). Tokom naseg razgovora ni ja ni mama nismo niti u jednom trenutku spomenuli zuc. Non-stop smo se vrteli oko onoga sto su joj napisali u KBC "Dr. Dragisa Misovic" i kako ona ima problema sa pankreasom itd, itd...
Nastavila je da je dobro kako smo promenili dijetu i naglasila da moramo da probamo raznu hranu i kako je moguce da ce neka biti prijatnija za organizam a neka ne. Drugim recima da uprkos onome sto mislim da mora da jede, mozda ima hrane koja njoj ne prija. Mislim da je paprika na prvom mestu. Sinoc sam je dao i nocas nije mogla da spava kako valja. OK, od sada nema vise paprike.
U svakom slucaju dala nam je jedan preparat i rekla da ga za pocetak koristimo jednom u svaki drugi dan. Treba staviti ispod jezika 2-3-4 kapi i pomesati sa pljuvackom i progutati. Mozemo da nastavimo slobodno sa onim sto smo i do sada radili: kuvana hrana, vitamini, minerali, za pritisak, protiv bolova i sl. ali da cemo morati u jednom trenutku ostaviti lekove koji su joj prepisani od strane aleopate (hemijski lekovi). DO tada mozemo da nastavimo po planu.
Takodje nam je doktorka rekla da je zacudjena kako sporo napreduje (ako u opste napreduje vise) rak pankreasa. Ona ima iskustva sa ljudima koji su naprosto "nestali" nakon samo nekoliko nedelja.
Elem, spomenuo sam i to da je tata umro od raka takodje. Doktorka se osvrtala kako na mentalno stanje mame (mogucnost da je nesto oko nje uzrokovalo da se hemija mozga promeni - dosta ljudi sa kojima sam se sretao mi kazu da je bila jako pogodjena kako su ovi ispred poceli da zidaju a sve je pocelo (da se intenzivira) oko tog perioda - avgust-septembar 2009.). Takodje je ispitala da li joj nesto nedostaje, za necim da zudi, hoce da uradi i sl. Mama je najvise govorila da ne zeli da ostane sama i kako bi htela da dodje u Kanadu. Drago mi je da je to rekla. Btw, ja sam bio predlozio da izadjem iz prostorije ako joj je neprijatno da prica o bilo cemu. Ona (mama) je rekla da joj ne smetam.

OK, na kraju (oko 10:05) smo izasli sa lekom koji je prepisala Dr. Svetlana i rekla nam je da joj se javimo za par dana sa reakcijom njenog organizma. Bilo koja, radost, veselje, tuga, zaljenje, osip na rukama ili bez promena kako bi znala da li da poveca ili smanji dozu, ili prepise drugi lek.

Dosli smo kuci oko 11:00, stali smo na Vidikovcu da kupim klopu. Spremio sam FOCC i dva mala parceta hleba (za mamu uvek hleb od hmeljskob brasna bez kvasca) i dva parceta paradajza. Vrlo malo soli.

Rekla je da je veoma umorna i da ce malo da dremne. Pokusala je da spava ali nije islo pa me je zamolila da joj dam Trodon jer je boli. Opet sam ispraznio malo kapsulu i dao joj.

Ne znam da li je spavala ali sam ja otisao da raspremim po kuhinji. Oko 12:30 je dosla da me gnjavi zasto nisam prilegao i sl.

Motali smo se po i oko kuce. Ona je rekla da hoce da se klistira jer jutros nije isla na WC. Sve sam joj napravio i otisao do sobe dok ona obavi sta treba da obavi.
medjuvremenu se pojavil jedna zena (Tanja) koja joj je dugovala neke pare. Ja sam izasao na sporedna vrata. U razgovoru saznam da je ona (Tanja) realtor. Zamolio sam je da sazna (ako moze) koliko bi kostala ova kuca. Ona se izjasnila da bi ona ili njeni hteli da je kupe. Nije se izjasnila (odokativno) koliko bi kosala kuca ali cu ja to da uradim u narednih nekoliko dana.

Oko 15:00 me je zvao ujka-Trajko. Kaze mi da nije uspeo da nabavi moje uverenje o drzavljanstvu i da ce biti problema sa vadjenjem istog. Nije nista novo jer mi je to rekao i maticar iz Golubca i Rakovice. Whatever.

Legla je da spava oko 15:25 a ja da dopunim blog. Idem malo da se odmorim...

Oko 17:00 sam joj stavio dve kapi leka sto smo ga dobili od homeopate. Lek je spakovan u jednoj borici ne vece od bozice za kapi za oci. Na njoj pise Carc 30c i to je sve. Pokusacu da nadjem koji su sastojci. 30 minuta pre i posle ne sme se jesti i piti i uzima se svaki drugi dan, ali je nama lekarka rekla da mozemo da uzmemo danas (sreda) i sutra (cetvrtak) i da je zovemo u petak sa izvestajem kako je proslo kako bi ona odredila da li da uzimamo cesce ili redje.

Prve reakcije su da ima jos bola u ledjima i stomaku i da se preznojila u jednom trenutku.

Oko 19:30 su dosli teta-Slobodanka (mamina prijateljica/komsinica) i teta-Rosa da razgovaramo o mogucem poslu oko pomoci mami.
Na prvi pogled teta-Rosa mi deluje veoma iskreno, cisto i mislim da bi mogla da bude dobar izbor. OK, cinenjica je da je to za sada prva i jedina zena sa kojim sam razgovarao tako da cu zvati agenciju da posalju jos neku.
Takodje svidja mi se sto je blizu (Mrakovicka ulica - 2-3 bloka od kuce). Po godistu su slicne, mozda je jedno 5-8 godina mladja. Muz joj je umro pre 2+ godine, nema posla, penzionerka je i treba joj nesto da radi da ne sedi u kuci i razmislja. Mislim da su mama i ona nasli zajednicki jezik.
Sedele su do oko 20:30 a onda sam ih ja prekinuo i rekao da moram da radim jer mi se ucinilo da mami nije dobro. Odma su otisle, ali sam pogresno procenio situaciju. Sve je bilo ok. Lazna uzbuna.
Nakon toga sam napravio FOCC , dao joj parcence hleba sa paradajzom i malo zelene salate prelivene sa samlevenim laneovim semenom i 3-4 badema.

Do kraja veceri sam joj skuvao zleleni caj i spremio sve lekice: Trodon (ovaj put ga nisam "razblazivao" da bi mogla mirno da spava), Erynorm (za pritisak - 1/4 tablete od 1mg) i Bromozepan (1/2 od 1.5mg). Delovala mi je malo uplaseno pre nego sto smo otisli na spavanje. Kaze mi da je hvata nervoza jer ide noc i ne zna sta je ceka. Ne zeli lose snove.

Legla je da spava oko 22:00